U poslovnom svetu često se čuje da se termini akreditacija i sertifikacija koriste kao sinonimi. Međutim, između njih postoji jasna razlika, i razumevanje te razlike je ključno za organizacije koje žele da unaprede svoj sistem menadžmenta, kvalitet usluga i međunarodnu konkurentnost.
Šta je akreditacija?
Prema standardu ISO/IEC 17000:2020, akreditacija predstavlja „atestiranje preko treće strane koje se odnosi na telo za ocenjivanje usaglašenosti kojim se zvanično pokazuju njegova kompetentnost, nepristrasnost i konzistentan rad prilikom obavljanja specifičnih aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti“.
Drugim rečima, akreditacija potvrđuje da je sertifikaciono telo, laboratorija ili drugo telo za ocenjivanje usaglašenosti kompetentno i da pouzdano obavlja svoj posao.
Akreditaciju sprovode akreditaciona tela (AT), koja obezbeđuju međunarodno priznavanje sertifikata putem sporazuma o međusobnom priznavanju (MLA).
Šta je sertifikacija?
Sertifikacija je „atestiranje preko treće strane koje se odnosi na predmet ocenjivanja usaglašenosti, sa izuzetkom akreditacije“. To znači da se sertifikacija odnosi na proizvode, procese, sisteme, usluge ili osoblje i potvrđuje njihovu usaglašenost sa zahtevima određenih standarda ili propisa.
Na primer:
- Ako je sistem menadžmenta kvalitetom (QMS) u skladu sa ISO 9001:2015, to znači da kompanija dosledno ispunjava zahteve kupaca, povećava efikasnost i unapređuje kvalitet poslovanja.
- Ako je medicinska laboratorija akreditovana prema standardu ISO 15189:2022, to potvrđuje da laboratorija pruža pouzdane i međunarodno priznate usluge ispitivanja.
Koja je razlika između akreditacije i sertifikacije?
- Akreditacija → potvrđuje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti (npr. sertifikaciono telo ili laboratorija).
- Sertifikacija → potvrđuje usaglašenost proizvoda, sistema, usluge ili procesa sa standardima.
U suštini, akreditacija garantuje pouzdanost onih koji sertifikuju, dok sertifikacija daje poverenje u sam rezultat – proizvod, proces ili sistem.
Ko su ključni međunarodni akteri?
Globalno, dve organizacije imaju vodeću ulogu:
- IAF (International Accreditation Forum) – fokus na akreditaciji sertifikacionih tela i tela za validaciju/verifikaciju.
- ILAC (International Laboratory Accreditation Cooperation) – fokus na akreditaciji laboratorija, kontrolnih tela i provajdera za ispitivanje osposobljenosti.
Njihova saradnja omogućava međunarodno priznavanje sertifikata i izveštaja, što je od presudnog značaja za globalnu trgovinu.
Zajedničke koristi akreditacije i sertifikacije
Kombinovanom primenom akreditacije i sertifikacije, organizacije dobijaju:
- pristup međunarodnim tržištima,
- poverenje kupaca i poslovnih partnera,
- jačanje ugleda i konkurentnosti,
- unapređenje bezbednosti i javnog zdravlja,
- kontinuirano poboljšanje procesa i poslovanja.
Zaključak
Iako se akreditacija i sertifikacija često poistovećuju, njihova uloga je različita ali komplementarna. Akreditacija potvrđuje kompetentnost sertifikacionih tela, dok sertifikacija potvrđuje usaglašenost poslovanja sa zahtevima standarda. Zajedno, one čine osnovu za izgradnju poverenja, kvalitetno poslovanje i uspeh na globalnom tržištu.
